Moj Enyaq iV: Prešao sam na potpuno električni automobil

Robert Ines, 52-godišnji štampar iz Zapadnog Jorkšira, odlučio je da pređe na potpuno električni automobil. Da li je zadovoljan? Zašto hibridna vozila nisu bila opcija za njega? Pročitajte kakav je njegov život sa ŠKODA ENYAQ iV automobilom.

20. 1. 2022 Modeli Enyaq

Robert je oduvek bio ljubitelj automobila, naučio je da vozi sa 17 godina i čim je mogao seo je za volan. Imao je niz divnih automobila različitih brendova, uključujući i automobile koji se tradicionalno proizvode na ostrvu. Međutim, nikada ranije nije imao ŠKODA automobil u svojoj garaži.

„Ranije me nikada nisu brinuli troškovi rada motora sa šest ili osam cilindara. To se sada promenilo, jer su troškovi goriva porasli i klimatske promene su postale problem, tako da sam odlučio da je vreme da pređem na električni automobil“, objašnjava Robert.

Kada je istraživao koje mogućnosti ima na raspolaganju, kupovina hibridnog vozila nije bila opcija za njega. „Znao sam da ću se opredeliti za električni auto. Za mene nije bila opcija da imam automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem zajedno sa dodatnom težinom baterije. Osim toga, ne volim da se pogonski sistem stalno menja sa jednog izvora na drugi“, objašnjava Robert.

Nije mnogo razmatrao trenutnu ponudu električnih automobila. Slučajno je naišao na ENYAQ iV kada je video električni SUV u salonu. Svideo mu se izgled automobila i koliko je prostran i za putnike i za prtljag. Probao je automobil i to je bilo to, naručio da je odmah.

Robert Innes i njegova supruga Ricque

Novo vozilo mu je isporučeno krajem juna kao prvi ENYAQ iV u mestu Leeds. „Do sada sam video još samo jedan ENYAQ iV na ovim putevima“, priznaje Robert.

Automobil je do sada prešao nešto više od 4.300 milja (oko 6900 km), od čega je većina rezultat svakodnevnog putovanja do i sa posla od 12 milja (oko 19 km). Probao je električni SUV na dužem putovanju do Whitby-a i nazad sa jednim punjenjem, i za vikend u Cotswolds, ali je zbog punjenja morao malo bolje da planira putovanje.

„Koristio sam britansku mapu punjača pod nazivom Zap Map. Sve je prošlo kako treba, samo što je na jednom mestu radio jedan od četiri punjača i on je bio zauzet. Nisam paničio, jer je ostalo više od sto milja dometa (oko 160 km). Pronašao sam još jedan punjač pet milja dalje (oko 8 km) u restoranu i dok se auto punio pojeo sam divan obrok“, smeška se.

Evropska mreža stanica za punjenje

U Robertovoj kući je montirana zidna kutija za punjenje. On mudro koristi automobil imajući u vidu dugovečnost baterije, a cilj mu je da zadrži snagu baterije u granicama od 40 do 80 odsto maksimalnog kapaciteta. „Kada krećem na duže putovanje, napunim bateriju do kraja, ali onda odmah uskočim u auto i krećem na putovanje“, objašnjava on.

Automobil i dalje privlači veliko interesovanje ljudi na poslu ili na ulici. „Mojoj porodici se to dopada, jer vide me kao neku vrstu zamorčića za testiranje“, smeje se.

Robert deli zanimljivo iskustvo koje je doživeo tokom jednog od svojih dužih putovanja. „Vožnja preko 60 mph obično troši mnogo energije. Primetio sam prilikom vožnje od 180 milja (oko 289 km) do Whitby-a, bio sam oko 45 milja (oko 72 km) blizu kuće kada je na računaru automobila zasvetlela crvena lampica i informacija da mi je preostalo kapaciteta za još samo 45 milja. Ostao sam miran, isključio sam klimu i usporio na 55 mph. Čim smo izašli sa autoputa i došli do A puta i normalnog saobraćaja, domet automobila je ostao stabilan. Čak i kada sam došao kući, i dalje je pisalo da je ostalo kapaciteta za 40 milja“, seća se. Ova situacija je bila lekcija da bolje planira duža putovanja i da stabilnije vozi na autoputevima.