Biciklistička patrola: Na dva točka kroz srpsku Toskanu

Biciklistička patrola: Na dva točka kroz srpsku Toskanu

LIFESTYLE

Prvi put u svojoj istoriji naša ekipa je napravila pravu biciklističku patrolu. Uz pomoć biciklista profesionalaca prevalili smo nešto manje od 60 km najlepšim putevima kroz srce Šumadije. Divili smo se prirodi, upoznali istoriju i na kraju uživali u gastronomiji.

9. 9. 2021

Ovogodišnju sezonu letnjih patrola ne počinjemo onako kako ste navikli – putovanjem do mora, već na jedan sasvim novi način – na dva točka. Naime, sve više je ljubitelja biciklizma koji bi da upoznaju turističke atrakcije naše zemlje, a istovremeno i veliki broj turista želi da doživi nešto novo, drugačije, adrenalinski jače iskustvo. To je recept na kome je nastao ciklo-turizam koji i kod nas ima sve više zaljubljenika. Ovog puta uz pomoć profesionalaca otisnuli smo se na patrolu srcem Šumadije, koju mnogi ne bez razloga zovu srpska Toskana.

3

Dobra priprema, pola posla

Da bismo uspešno stigli do planiranog cilja, a to je kružna tura dužine šezdesetak kilometara, morali smo najpre da se pripremimo. Iako naša patrola prolazi putevima Šumadije, za polaznu tačku nismo izabrali Beograd, već Aranđelovac. Sa našim prijateljima, ujedno i biciklističkim vodičima Ivanom Stevićem (četvorostruki učesnik olimpijskih igara) i Vladimirom Savićem (trener disciplina izdržljivosti), našli smo se na OMV pumpi na Novom Beogradu gde je prvi zadatak bio kako rešiti bezbedan prevoz bicikala. Da bismo do Aranđelovca, stigli morali smo najpre da na našu škodu „oktaviju“ montiramo specijalne nosače za prevoz bicikala. Pri izboru nismo imali dilemu jer kompanija Tule je odavno lider kada je reč o proizvodima poput krovnog kofera ili nosača za skije ili bicikl. Nakon što smo smestili bicikle na krov „oktavije“, i snabdeli se hranom i vodom koji su nam neophodni za vožnju, krenuli smo ka poznatom turističkom centru podno Bukulje.

Kneževska banja

Grad Aranđelovac i Bukovička banja, više od 160 godina su na turističkoj mapi naše zemlje. Mesto koje je do početka Velikog rata bilo mondensko po ugledu na slične banje u Austro-ugarskoj ili Nemačkoj, diči se svojim izvorima, Starim zdanjem (planirano je da bude letnja rezidencija dinastije Obrenović) čija se rekonstrukcija sprema kao i jedinstvenim parkom. U njemu smo posetili izvor „kisele vode“ i osvežili se pred polazak, a bicikle smo ostavili na parkingu ispred ulaza, jer je dvotočkašima zabranjen ulaz. I konačno put pod točkove, krećemo starim putem ka Topoli. Nije lako, ali ni previše teško.

– Ovo je ruta kojom najčešće vodimo turiste kroz Šumadiju, a kreirana je tako da je mogu savladati i oni koji imaju malo kondicije, dakle biciklisti amateri. Najvažnije je da se poštuju pravila bezbednosti, što pre svega znači kacigu na glavu, a zatim poštovanje i praćenje znakova koje daje vodič. Prvi kilometri su uglavnom ravni, a tek na desetom kilometru kreće blagi uspon – kaže Ivan Stević, čovek koji sigurno zna kako se tempira kondicija za bicikl.

SAT_6015

I zaista na 10,1 km skrećemo desno sa starog puta za Topolu i krećemo ka selu Brezovcu gde se nalazi manastir Venčac iz 15. veka. Od raskrsnice do skretanja za manastir na regionalnom asfaltnom putu ima dosta rupa, pa smo povremeno vozili pravi slalom. Naišlo je i nekoliko kamiona koji prevoze čuveni venčački mermer. Prvi veći izazov bio je kada smo sišli sa regionalnog puta i uzbrdo makadamom krenuli ka manastiru. Sa svakim okretajem pedale jačao je umor, ali i inat da tih 700 metara bez asfalta pređemo bez stajanja. Trud se isplatio jer ono što smo videli u manastiru i čuli o njegovoj i prošlosti ovog kraja, zaista je jedinstven istorijski čas.

U čast velikog Vožda

Nakon posete manastiru nastavljamo ka Topoli, lagano uz konstantan uspon. Na 11,7 km na vrhu pitomog brežuljka žuti putokaz nas usmerava ka Lipovcu, mestu kroz koje moramo proći pre ulaska u Topolu. Solidnim putem, na kome nema mnogo saobraćaja, vozimo se grebenom i s vremena na vreme bacamo pogled ka dolini u kojoj se vide Aranđelovac, Banja i druga mesta. I ovde pravimo kraću pauzu jer vreme je da nadoknadimo utrošene kalorije.

– Problem okrepljenja na današnjim patrolama umnogome je olakšan jer imamo zaista veliki izbor zdravih grickalica i vode koji nam služe za prehranu. Pri izboru je najvažnije uzeti pakovanja koja su čvrsta i kod kojih ne postoji mogućnost da se otvore i naprave nam haos u rancu. Naravno, treba voditi računa i o sadržaju grickalica, odnosno o tome kakva im je nutritivna vrednost – priča nam Vladimir Savić, za koga pedaliranje ovakvim stazama i nije neki napor u poređenju sa triatlonom. 

1-GLAVNA

Sada lagano idemo nizbrdo sve do povratka na regionalni put Aranđelovac–Topola. Skrećemo desno i nakon pet kilometara ulazimo u Topolu, prestonicu vožda Karađorđa. Iako svaki turista prvo odlazi po informacije u Vizitorski centar gde je sedište Turističke organizacije, mi nastavljamo pravo ka brdu Oplenac, jer nas tamo čekaju predstavnici TO i zadužbine Kralja Petra. U razgovoru sa njima saznajemo da biciklisti imaju privilegiju i da sa biciklom smete ući sve do crkve i obići kompleks jer se u njemu nalazi pet kilometara uređenih staza. Posebno dobra vest je da je u pripremi mapiranje 250 kilometara biciklističkih i konjičkih staza, pa će turisti uskoro moći da obiđu ove predele ili na dva točka ili na četiri noge. Nakon obilaska zadužbine nastavljamo vožnju ka obroncima Rudnika.

Sunce i ljubav u čaši

Lagano, pedalu pred pedalu, spuštamo se od Topole i stižemo u Vinču, mesto poznato po vinogradima i brojnim vinarima koji sunce i ljubav Šumadije pretaču u čašu božanskog nektara. Tako to čine i u porodici Aleksandrović i to duže od 100 godina. Savremena vinarija se diči svojim vinom „trijumf“ napravljenim po originalnom kraljevskom receptu. Njihova vrata uvek su otvorena, doduše morate se najpre najaviti ali ne zato što to nalaže neki poseban protokol, već zato što ovde svakodnevno dolaze organizovane grupe stranih turista. Ako svraćate, nemojte preterivati sa degustacijom, jer iako ste biciklista, ipak ste učesnik u saobraćaju.

Mapa za PATROLU Topola

Nakon vinarije put nas vodi ka Gornjoj Šatornji gde skrećemo desno ka Bukulji i Aranđelovcu. Narednih 14 kilometara Šumadija nam se daje u punom svom sjaju. Zelena, plahovita, na momente nestašna kao jaganjci koji skaču nedaleko od nas, ali opet nekako blaga i tiha da vas prosto zove u svoj zagrljaj. I vožnja je takva, plahovita kao reka jer je put prepun krivina i prosto vam ne dopušta da se opustite i zadremate. Prva ozbiljnija zamerka putarima je na 50. kilometru od polaska (14,5 km od skretanja u Gornjoj Šatornji) jer se na ovoj raskrsnici odvaja put ka vrhu Bukulje ali nema putokaza. Kakav faul za nadležne. I ovde na ovom mestu naši vodiči Ivan i Vlada upozoravaju nas da sledi nešto oštriji uspon, pa treba zapeti, ali ne znaju za našu malu tajnu. Ispod nas nije tek neki turistički bajk već „Skot Adikt erajd“ (Scott Addict eRide 20), najlakši električni bicikl. Za njegovim guvernalom ni uspon na Bukulju nije problem – prva, druga, treća i polećemo. Ne baš bukvalno, ali prekaljeni profesionalci ostaju daleko za nama jer njihova veština i snaga protiv erajdovog elektro-motora, nemaju nikakve šanse. Stižemo na vrh Bukulje kod osmatračnice i istoimenog restorana gde završavamo našu prvu biciklističku patrolu. Podvig za anale ali i podstrek do novog viđenja na dva točka, do koga će vrlo brzo doći.

Snaga i okrepljenje u malom pakovanju

Polazak na biciklističku patrolu ne može se zamisli bez takozvanih „zdravih“ grickalica. Upravo takav miks prirodnih ukusa nudi se pod brendom VIVA, koji se prodaje na pumpama OMV-a. Tu su Choco Berries grickalice bez palminog ulja i bez glutena, kao i voćne štanglice (cvekla/ ribizla i rabarbara/jagoda) bez dodatog šećera, bez glutena ili namirnica životinjskog porekla. Sadržaj jednog ciklo-paketa bi bio nepotpun bez kroasana koji su napravljeni od odabranih namirnica bez veštačkih boja i palminog ulja, od prirodnog kvasnog testa, sa maslacem i jajima iz slobodnog uzgoja. Za okrepljenje slobodno možete odabrati Viva vitaminske vode sa visokim sadržajem vitamina C i B, bez šećera i veštačkih zaslađivača i konzervansa, kao i ledeni čaj sa biljem i aromatičnim voćem koje je pripremljeno potapanjem, kojim se iz njega izvlače samo najvrednije i najkorisnije supstance.

Sunce i ljubav u čaši

Lagano, pedalu pred pedalu, spuštamo se od Topole i stižemo u Vinču, mesto poznato po vinogradima i brojnim vinarima koji sunce i ljubav Šumadije pretaču u čašu božanskog nektara. Tako to čine i u porodici Aleksandrović i to duže od 100 godina. Savremena vinarija se diči svojim vinom „trijumf“ napravljenim po originalnom kraljevskom receptu. Njihova vrata uvek su otvorena, doduše morate se najpre najaviti ali ne zato što to nalaže neki poseban protokol, već zato što ovde svakodnevno dolaze organizovane grupe stranih turista. Ako svraćate, nemojte preterivati sa degustacijom, jer iako ste biciklista, ipak ste učesnik u saobraćaju.

Nakon vinarije put nas vodi ka Gornjoj Šatornji gde skrećemo desno ka Bukulji i Aranđelovcu. Narednih 14 kilometara Šumadija nam se daje u punom svom sjaju. Zelena, plahovita, na momente nestašna kao jaganjci koji skaču nedaleko od nas, ali opet nekako blaga i tiha da vas prosto zove u svoj zagrljaj. I vožnja je takva, plahovita kao reka jer je put prepun krivina i prosto vam ne dopušta da se opustite i zadremate. Prva ozbiljnija zamerka putarima je na 50. kilometru od polaska (14,5 km od skretanja u Gornjoj Šatornji) jer se na ovoj raskrsnici odvaja put ka vrhu Bukulje ali nema putokaza. Kakav faul za nadležne. I ovde na ovom mestu naši vodiči Ivan i Vlada upozoravaju nas da sledi nešto oštriji uspon, pa treba zapeti, ali ne znaju za našu malu tajnu. Ispod nas nije tek neki turistički bajk već „Skot Adikt erajd“ (Scott Addict eRide 20), najlakši električni bicikl. Za njegovim guvernalom ni uspon na Bukulju nije problem – prva, druga, treća i polećemo. Ne baš bukvalno, ali prekaljeni profesionalci ostaju daleko za nama jer njihova veština i snaga protiv erajdovog elektro-motora, nemaju nikakve šanse. Stižemo na vrh Bukulje kod osmatračnice i istoimenog restorana gde završavamo našu prvu biciklističku patrolu. Podvig za anale ali i podstrek do novog viđenja na dva točka, do koga će vrlo brzo doći.

Goran Kazić

BLOK Tačke

1. Park Bukovičke banje
Prostire se na površini od 22 hektara, a sa njegovim uređenjem se počelo 1856. godine, kada su prosečene staze, obrazovani drvoredi duž njih i oko drvenih stanova za posetioce formirani travnjaci, cvetnjaci i uređeno toplo kupatilo Đulara. Zlatno doba je bilo od 70-ih godina 19. veka do Prvog svetskog rata, kada je Bukovička banja bila jedna od najbolje uređenih banja ne samo u Srbiji već i šire. Pronalazak termalnog izvora 1935. godine uslovio je gradnju modernog toplog kupatila, otvorenog bazena sa mineralnom vodom, hotela Šumadija i rekaptažu izvora Đulara i Talpara. Od 1966. godine park pod Bukuljom postaje ambijent najveće zbirke skulptura u slobodnom prostoru. Najveći broj skulptura čine vajarska ostvarenja nastala u okviru Međunarodnog simpozijuma „Beli Venčac“, a nekada su to, uglavnom, bile biste srpskih vladara.

SAT_5810

2. Manastir Venčac u Brezovcu
Prema ktitorskom natpisu koji je uzidan iznad južnih vrata crkve vidi se da je manastir podigao despot Đurađ Branković 1444. godine. Crkva je posvećena svetim Arhangelima Gavrilu i Mihajlu. Do kraja 16. veka bio je živ, a zatim je razoren i skoro dva veka bio pust i ugašen. Prema nekim predanjima, crkva je bila zakopana (verovatno negde krajem 16. veka), kako bi se sačuvala od Turaka, a ponovo je ugledala svetlo dana krajem 18.veka. Uoči Prvog srpskog ustanka, tačnije 1795. godine, manastir je obnovljen i pretvoren u parohijsku crkvu. Po odobrenju kneza Miloša crkva je temeljno obnovljena 1836 kada dobija današnji izgled.

SAT_6052

3.Zadužbina kralja Petra I na Oplencu
Neposredno po preuzimanju kraljevske dužnosti 1903. godine, kralj Petar I Karađorđević je želeo da ispuni amanet svojih roditelja i o svom trošku izgradi dinastičku grobnicu Karađorđevića. Prema projektu arhitekte Koste Jovanovića 1. maja 1910. godine započeta je izgradnja hrama Svetog Đorđa. Nažalost, crkva nije završena do početka I sv. rata pa je u njemu delom razorena i oskrnavljena. Nakon rata nastavljena je gradnja koja je završena 8. septembra 1930. Tada su Karađorđevi posmrtni ostaci preneti iz stare crkve u Topoli u mauzolej dinastije. Preko 3.500 m2 zidnih površina prekriveno je sa 40 miliona kockica u 15.000 nijansi. Izvedeno je 725 kompozicija sa 1.500 figura. U crkvi su sabrane kopije fresaka iz 60 poznatih srednjevekovnih srpskih manastira. Zbog svojih izuzetnih vrednosti, hram Svetog Đorđa u Topoli je proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja. U kompleksu su još i Vinogradareva kuća i kuća Kralja Petra I.

SAT_6184

4. Vinarija Aleksandrović
Porodica Aleksandrović se više od 100 godina bavi vinogradarstvom i vinarstvom. Pradeda Miloš je bio jedan od osnivača čuvene Venčačke vinogradarske zadruge 1903. godine, a porodica je do početka II svetskog rata imala 30.000 čokota. Dvorski podrumar Živan Tadić je 1992. saznao da porodica Aleksandrović obnavlja vinarsku tradiciju pa je poslao u Vinču originalnu recepturu – sortni sastav Trijumfa, najboljeg vina kraljevih podruma, koje se pre drugog svetskog rata pilo na skoro svim evropskim dvorovima. Danas je porodica Aleksandrović sa svojim vinima vodeća srpska privatna vinarija i za proizvodnju svojih vrhunskih vina koristi 75 hektara sopstvenih vinograda zasađenih visokokvalitetnim sortama grožđa.

5. Vrh Bukulje
Planina Bukulja natkriva Aranđelovac i Bukovičku banju. Visina od 696 m čini je idealnom za visinske pripreme sportskih ekipa. Do samog vrha vode obeležene pešačke staze koje kreću iz banjskog parka. Na vrhu Bukulje je za posetioce otvorena osmatračnica visine 19 m, sa koje se pruža veličanstven pogled na veliki deo Šumadije. Ovo je ujedno i mesto za pravu šumadijsku gozbu u restoranu Bukulja.

SAT_6439