Biciklistička patrola po Srbiji: Vinske staze blagorodne Župe

Biciklistička patrola po Srbiji: Vinske staze blagorodne Župe

LIFESTYLE

Ovogodišnju sezonu ciklo-patrola završavamo u Aleksandrovcu i njegovoj okolini. Srpska Šampanja kako je prozvana Župa, najpoznatija je po vinogradima i vinarima, ali je ona i oličenje prirode stvorene za uživanje na dva točka. Uz pomoć biciklista profesionalaca prevalili smo 39 km lokalnim i regionalnim putevima, malo po asfaltu malo po makadamu. Vozili smo se pored vinograda i srednjevekovnih svetinja, ali se i okrepili vrhunskim vinima

16. 12. 2021

Krajem leta i početkom jeseni još uvek ima dovoljno sunčanih dana koje vredi provesti na dva točka u prirodi. Zato smo se i mi uputili na još jednu ovogodišnju ciklo-patrolu, i to po pitomoj Župi Aleksandrovačkoj. Okružena obroncima Željina, Kopaonika, Jastrepca i Goča, Župa je odvajkada svojom lepotom privlačila ljude. Arheološka istraživanja pokazuju da su ovde bila ljudska naselja još u praistoriji, ali prvi pisani trag datira tek iz 1196. godine. Tada Kožetin, danas Aleksandrovac (grad je 1882. ime dobio po kralju Aleksandru Obrenoviću) postali su središte blagorodne župe najpoznatijeg vinogradarskog kraja, ne samo u našoj zemlji, već i šire. Ushićen njenom lepotom, francuski konzul Deko je 1904. godine uzviknuo „ovo je druga evropska Šampanja“. Ne bez razloga, jer ovaj kraj obiluje turističkim potencijalima.

Svojim grožđem i vinogradima, Župa je oduvek privlačila turiste i to je ono po čemu smo prepoznatljivi. Pored toga, možemo se podičiti jednim od najstarijih ljudskih naselja na površini od 120 hektara. Nastalo je u neolitu, a pretpostavlja se da je staro oko 6.000 godina. U njemu su pronađene i čuvene figurine od kojih pojedine dostižu visinu od 55 cm. Župa je poznata i po svojim srednjevekovnim manastirima, starom utvrđenju Koznik iz 14. veka, kao i termalnim izvorima za koje su znali još stari Rimljani. Poslednjih godina smo primetili da je sve više turista zainteresovano za obilazak okoline biciklom, pa smo zato pripremili projekat uređenja biciklističkih staza. Biće uređene tri staze ukupne dužine oko 150 km, a očekujemo da će već sledećeg proleća turisti i ljubitelji biciklizma na njima moći da uživaju u punom kapacitetu – kaže dr Mirko Mihajlović, predsednik opštine Aleksandrovac.

SAT_9848

Ofroud kroz vinograde

U našu patrolu krenuli smo u društvu starog znanca Ivana Stevića, četvorostrukog učesnika olimpijskih igara, i Dejana Đolića, domaćina i jednog od osnivača biciklističkog kluba u Aleksandrovcu. Ovog puta za nas je izabrao kraću od dve staze koje se koriste u čuvenom biciklističkom maratonu, koji se ove godine održava 10. oktobra.

Počinje i završava se na platou ispred Muzeja vinarstva i vinogradarstva odakle smo mi i startovali. Krenuli smo na sever ka Stopanji da bismo nakon 5,4 km sišli sa asfalta i nastavili makadamskim putem. To je bila novina za nas, pa smo od Ivana potražili neki savet u vezi vožnje po ovakvoj podlozi.

Makadam je nestabilnije tlo od asfalta, pa se za ofroud, da tako kažemo, i koriste maunti bajkovi koji su drugačiji od bicikala namenjenih za put. Kada je put dobro utaban kao što je na ovoj maršruti, jedina zamaka koja nas čeka jeste pojava blata, na kome treba biti posebno oprezan jer bicikl klizi kao na ledu. Kada se po makadamu penjemo uzbrdo, potrebno je da se nagnemo ka napred i prebacimo težinu tela na prednji deo bicikla, dok kada se spuštamo na nizbrdici, treba da učinimo suprotno, da se više pomerimo unazad – savetuje nas Ivan Stević.

02

Osobenost ove maršrute je što delom prolazi i kroz župske vinograde koji početkom jeseni mirišu na zrelu Tamnjaniku i Prokupac, čiji sočni grozdovi vas mame sa čokota. Tako na 6,9 km stižemo do prvog mesta za predah.

Ovo je zaista jedinstveno uživanje jer naša staza prolazi kroz vinograde i vinariju Nikolić, gde se za vreme maratona obično pravi pauza. Ljubazni domaćini iznesu osveženje od grožđa, preko vina do rakije, pa su mnogi u iskušenju da ovde završe trku – napominje Dejan Đolić.

Malo gore, malo dole

Od vinarije nastavljamo pravo i nakon tri kilometra se ponovo vraćamo na asfaltni put, da bismo samo nakon 800 metara stigli do raskrsnice. Na njoj skrećemo desno i malo kvarimo zacrtanu maršrutu, ali vredi voziti još kilometar i po kako bismo stigli do vinarije Spasić. Jedna je od najpoznatijih u Župi sa proizvodnjom od 200.000 litara vina godišnje i tradicijom dugom sedam generacija. Osim toga, ovde završavaju i smeštajne kapacitete, pa će turisti nakon šetnje i degustacije imati i gde da prenoće.

26-09-2021.00_16_10_13.Still226

Vraćamo se do raskrsnice odakle počinje lagani uspon ka manastiru Drenča, svetinji iz 14. veka. Nakon njega čeka nas kilometar uspona šumskim putem. Ne plašite se vožnje uzbrdo jer put je dobar a i na kraju uspona mora da sledi nizbrdica i tada je sve mnogo lakše. Nakon savladanog uspona spuštamo se nizbrdo do Lukarevine, još jedne osobenosti Župe. Naime, ovo je Poljana, kako ovde kažu, naselje u kome su vinogradari boravili tokom sezone radova u vinogradu i naravno tokom berbe. Datiraju iz 19. veka, a mnoge kuće su obnovljene zahvaljujući renesansi uzgoja vinove loze. Nakon Lukarevine mi nastavljamo trasom kraćeg maratona, dok oni koji su utreniraniji i spremni za 43 km vožnje ofrouda, ovde nastavljaju drugim pravcem. Poslednja etapa u dužini od 15 km vodi nas vrhom jednog od grebena koji okružuju grad. Iduće godine na ovoj stazi biće uređena odmorišta pa će mesta za predah i uživanje biti sasvim dovoljno. Nažalost, pre samog ulaska u grad, sačekala nas je deponija smeća, koja ne samo da oko sebe širi neprijatan miris, već pomalo ubija i celokupan pozitivan utisak. I tako nakon vremena koje nismo merili, jer ovo nije trka, i pređenih 39,4 kilometra precizno, lagano se spuštamo u grad i nedaleko od vinske fontane, završavamo našu biciklističku patrolu.

Goran Kazić

Energija u malom pakovanju

U obavezan deo pripreme za biciklističku patrolu spada i nabavka takozvanih „zdravih“ grickalica, jer energija koju utrošimo za okretanje pedala, nečim se mora nadoknaditi. Nabavka je sada mnogo lakša, jer dok točite gorivo, sve što vam treba možete nabaviti na pumpama OMV-a pod brendom VIVA. Tu su Choco Berries grickalice bez palminog ulja i bez glutena, kao i voćne štanglice (cvekla/ ribizla i rabarbara/jagoda) bez dodatog šećera, bez glutena ili namirnica životinjskog porekla. Sadržaj jednog ciklo-paketa bi bio nepotpun bez kroasana koji su napravljeni od odabranih namirnica bez veštačkih boja i palminog ulja, od prirodnog kvasnog testa, sa maslacem i jajima iz slobodnog uzgoja. Za okrepljenje slobodno možete odabrati Viva vitaminske vode sa visokim sadržajem vitamina C i B, bez šećera i veštačkih zaslađivača i konzervansa, kao i ledeni čaj sa biljem i aromatičnim voćem koje je pripremljeno potapanjem, kojim se iz njega izvlače samo najvrednije i najkorisnije supstance.

Kuća Tamnjanike

Na području Župe ima 70 registrovanih vinarija, a jedna od najpoznatijih je i vinska kuća Spasić. Iako zvanično postoji tek nešto preko dve decenije, vinogradarstvo se ovde prenosi sa kolena na koleno već sedam generacija. Ime ove porodice posebno je vezano za očuvanje od izumiranja čuvene Tamnjanike jer najveći broj čokota u Župi i širom Srbije potiče iz vinograda dede današnjeg vlasnika vinarije Milana Spasića. Mi smo se upravo zatekli u trenutku kada je počela berba, i to prvo čokota Tamnjanike, a zatim slede zasadi Prokupca i Kaberne sovinjona. Zreli grozdovi će uz pomoć savremene tehnologije i malo tradicionalnog recepta koji se čuva kao porodična tajna, biti pretočeni u najfinija bela i crna vina, koja i posetioci koji se najave, mogu da degustiraju. Celokupna priča o vinariji dobiće novu dimenziju jer se upravo završavaju smeštajni kapaciteti, pa će ljubitelji vina i turisti nakon razgledanja vinograda, šetnje i degustacije vina, u prijatnom ambijentu moći i da prenoće.

Svedok vekova

Jedno od mesta na kome vredi zastati tokom ciklo-patrole sigurno je i manastir Drenča, koji se nalazi kod istoimenog mesta. Dokumenti kažu da je podignut između 1379. i 1382. godine, a ktitor je bio monah Dorotej sa sinom i kasnijim patrijarhom Danilom trećim. Kao i mnoge druge u ovom kraju, i njega su turski zavojevači srušili u 15. veku. Iako su nekoliko puta rađena istraživanja i konzervacija ruševina, obnova manastirskog kompleksa je počela tek u 21. veku. Potpuno je završena 2006. godine i od tada se manastir nalazi na listi spomenika kulture od velikog značaja. Crkva je posvećena Bogorodičinom vavedenju. Ima trolistu osnovu koja se širi sa zapada ka istoku, krstaste svodove i kupolu na slobodnim stupcima. Spoljašnjost je izvedena kombinovanjem dekorativnog kamena i opeke, što ovu crkvu čini lepim primerom rane faze Moravske škole arhitekture. Kako smo saznali, u pripremi je i konak, pa će onima koji odluče da ovde prenoće i to biti omogućeno.

Mesto za obavezan predah

Kada se spoje ljubav prema vinovoj lozi, prirodi i životinjama sa izuzetnim geografskim položajem, mora nastati vinarija, a najbolji dokaz za to je turistički kompleks porodice Nikolić u malenom selu Vitkovu. Potpuno je okružen vinogradima dokle god vam pogled seže, a sa horizonta vas posmatraju obronci Kopaonika, Jastrepca i Goča. Sa 9,5 hektara vinograda stižu najbolji primerci Merloa, Frankovke, Rajskog rizlinga, Šardonea koji se u proizvodnim pogonima pretvaraju u pitka crvena, roze i bela vina. Tu je i sala za degustaciju ali i dva apartmana opremljena tako da spajaju tradiciju i moderno, što sve čini da ovaj prostor jednostavno zrači toplinom i vedrim raspoloženjem. Zanimljivo je da deo trase tradicionalne trke kroz prirodu, koja se organizuje početkom oktobra, prolazi i kroz ove vinograde, pa oni kojima sportski rezultati nisu u prvom planu, često znaju da je završe ovde umesto na cilju.

Doktor za vina

Porodičnu tradiciju ali i naučno znanje, dr Radovan Đorđević je pretočio u vinariju Čokot, najpoznatiju po svom prokupcu „Experiment“, koji se našao na čelu najboljih vina od autohtonih ili novostvorenih sorti u Srbiji 2016. godine. Osim ovog vinskog dragulja, tu je i nezaobilazna tamjanika. Vinarija postoji deset godina ali će tek krajem ove godine priča biti zaokružena otvaranjem sale za degustaciju i svega onog što jedna savremena vinarija treba da ima. Vinarija godišnje proizvede oko 20.000 boca vrhunskog vina za koje su već počela da stižu priznanja i medalje iz zemlje i sveta. Poseta vinariji se mora unapred najaviti.