Stil, udobnost i druženje. Spremni za istraživanje
Izgleda da sam taj sadržaj često gledao, čim mi se stalno pojavljuje kada skrolujem. I uvek slične fotke: stena za penjanje, lepa, puna useka, sa niskim rastinjem, pitoma, a privlačna. Velika drvena kuća na dva sprata, kao da izrasta iz boka same stene. Šareni jastuci. Ljuljaške koje se lelujaju između gustih krošnji. Šareni zalogaji na drvenim daskama. To nije ambijent koji bi njoj bio prvi izbor. Ona voli svedene, mirišljave prostore, i kada se “odmara” kaže, voli da je to odmor svega, i tela, i misli, i pokreta. Ova avantura ne bi bila odmor, ona bi bila radoznalo istraživanje mogućnosti, nagrađena večerima uz vatru, da, kao sa razglednice.
Zajedno u svakoj avanturi
Razgovor o tome sam rešio da počnem uz večeru koju sam insistirao da pripremim ja, ovaj put vodeći računa da dobro isečem i donji deo pančete (iako tvrdim da ne mora) kako bi joj se karbonara topila u ustima, kako dolikuje. Sačekao sam osmeh zadovoljstva i rekao da se naš Karoq uželeo akcije. Pomenuo sam jutarnji cvrkut, škripu drvenog poda, pomenuo sam želju da je upoznam bolje, da je vidim u okruženju u kom je ne znam, priznao sam da me često vuče takav mir, lepota oslobođene radoznalosti. Ne znam da li je bilo do ukusne večere ili dobrog izbora prideva, obrisala je usta salvetom i primakla se da me poljubi. Nisam ni sačekao da reči dobiju zvuk, krenuo sam da ispraznim gepek.
Vikendica u selu Sopotnica je godinama stajala napuštena i čekala onaj čuveni vikend kada ćemo naći vremena da odemo, i krenemo “od početka”. Ovog proleća je taj početak konačno došao na red, i mnogo brže nego što smo očekivali sav korov je iščupan, sve nove sadnice posađene, stari drveni pod obnovljen, zidovi sveže izmalterisani…Čisto uživanje! Zavaljena u udobno sedište našeg saputnika, dragog Karoq-a jezdili smo ka vikendici sa projektorom, video bimom i gomilom podnih jastuka koje smo izabrali za ovu priliku. Zabava može da počne… Sada je ostalo još samo da i ja prihvatim film u kom dva glavna lika sve vreme “samo” razgovaraju u vozu i u šetnji gradom! Ali svaka destinacija postaje poseban trenutak kada ga delite zajedno.
Ovih dana su je brinuli rokovi, klijenti, projekti, često je “ufkala” dok je radila najobičnije radnje, poput kuvanja kafe, a subota se bližila. Kažu konačno sunčana. Poželeo sam da i sam vidim te veštine pretvaranja drvene klupe, proplanka i šumarka u dom, i počeo sa pripremama.
Uz svu dobru volju, pletena korpa nije dolazila u obzir, jer sam shvatio da ona zahteva vreme i traženje, ali sam pronašao sve drugo, i ćebe koje će moći da se stavi na zemlju, i društvenu igru koju smo skoro zaboravili da imamo, i reket, doduše jedan, za badmington, ali moći ćemo da se takmičimo ko može više puta da udari iz mesta, a ljuljašku, koju ćemo okačiti (to jest ona) između dva drveta sam kupio. Ostalo je samo da kada se ušukamo u naš udobni Karoq u subotu ujutru, svratimo po pečeno pile, i da sa zagonetnim osmehom odgovaram na pitanje: “Gdeeeee idemo? Naravno, pomenula je sir i ajvar od paprika sa lokalne pijace, jer naš Karoq može da preveze gajbice i kantice u svom prostranom gepeku na povratku sa našeg seoskog vikenda.
Putovanje nije samo cilj, to je način da obogatimo naš mikrokosmos. Ova divna vikendica na selu pomogla nam je da se napunimo dobrom energijom i što lakše i jednostavnije nađemo svoj puta do mira. Zelenilo, prijatan vetrić i mir koji narušava samo šum vodopada podsetio me je koliko priroda opušta i prizemljuje. Dugo smo sedeli u tišini i uživali u pogledu. A naš Karoq je strpljivo čekao.
