Otkrivam nove informacije u arhivi

Možda nisu u centru pažnje, ipak važan su deo Škoda Auta i čuvari neverovatnih priča. Kada je reč o koordinatoru arhiva, Lukašu Nahtmanu, to je apsolutna istina.

22. 12. 2025 Škoda svet Nasleđe

Škoda Auto je jedan od najstarijih proizvođača automobila na svetu, sa bogatom istorijom iza sebe. Svedok je početaka motorne industrije, dva svetska rata i nekoliko političkih režima, ipak danas je globalni igrač na polju modernog automobilskog inženjeringa.

U proteklih 130 godina, kompanija je sakupila mnoštvo materijala, koji se danas čuva u profesionalno vođenom arhivu, u srcu kompanije, Mladoj Boleslav. Lukaš Nahtman, uz podršku svog tim, čuva nasleđe brenda, smešteno u fascinantnim prostorijama, dostupnim za javnost. S obzirom na vreme koje provede na poslu, arhiv smatra drugim domom.

Retro automobili, Brazilski Klement i kriza sa ugljem

Rad u arhivu može da deluje monotono, međutim to je daleko od istine. Aktivnosti je mnogo, od priprema muzejskih izložbi, dokumenata za sastanke odbora, organizovanje poseta i pronalaženje dokumenata za razne javne događaje, ne samo u Češkoj. Blisko sarađujemo sa radionicom za restauraciju pri muzeju, komuniciramo sa vlasnicima klasičnih modela i sudelujemo u drugim aktivnostima.

,,Komunikacija sa vlasnicima klasičnih automobila je sastavni deo našeg posla. Ponekad im je potrebna specifikacija modela prilikom restauracije ili pomoć prilikom registrovanja, koje zahteva zvaničnu izjavu za stanice tehničke inspekcije,” objašnjava Nahtman. Takvi dokumenti podrazumevaju detalje poput datuma proizvodnje automobila, mesta proizvodnje, čak i originalni tip guma. Arhiv, aktivno, pruža podršku poštovaocima retro automobila i učestvuje u pronalaženju adekvatnih izvora rezervnih delova.

Komuniciramo sa zajednicama širom sveta, poput Škoda teatar kluba u Australiji. Ipak pitanja se ne odnose isključivo na automobile, već i na uopštenu istoriju. ,,Kontaktirao nas je izvesni Volfgang Amadeo Klement iz Brazila, čiji su preci emigrirali iz Kraljevine Bohemije. Želeo je da sazna da li je u srodstvu sa Vaclavom Klementom. Nažalost, bili smo prinuđeni da ga razočaramo, jer ne postoji porodična veza,” priseća se Nahtman.

Još jedan zanimljiv primer: ,,Pre izvesnog vremena, posetio nas je istraživač zainteresovan za krizu sa ugljem tokom prvog svetskog rata. Želeo je da sazna na koji način se kompanija suočila sa nedostatkom ovog goriva.”

,,Većina je zainteresovana za informacije o svojim automobilima i obično im pružimo podršku putem interneta. Pojedincima, koji nas lično posete, obično su potrebne dodatne informacije, poput autora knjiga. Ovde mogu detaljno da pregledaju materijale i saznaju činjenice koje prethodno nisu bile poznate i detaljno datirane,” objašnjava Nahtman. ,,Dobijamo upite i iz inostranstva, posebno iz Nemačke, gde sam učestvovao u pripremi nekoliko izložbi. Takođe, imamo odličnu saradnju sa privatnim Škoda muzejom iz Danske.”

Neverovatne priče

Posebno zanimljiv deo Nahtmanog posla predstavljaju serije predavanja pod nazivom Neverovatne priče. Ova predavanja pružaju uvid u ne samo istoriju kompanije i njene modele već i u istoriju Mlade Boleslav i njenu vezu sa područjem koje je okružuje. Prekretnice i godišnjice su takođe opisane u pričama, poput prošlogodišnje proslave godišnjice modela Felicia, na kojoj su bili prisutni ljudi odgovorni za kreiranje ovog modela. Ovogodišnja predavanja se, naravno, odnose na obeležavanje 130 godina od osnivanja kompanije.

Pored serija predavanja, posetiocima su na raspolaganju i tematske izložbe u Škoda muzeju. Pored izložbe povodom 130 godina od osnivanja, u muzeju se nalazi i postavka o uspešnom trkačkom modelu Škoda 130 RS , koji je proslavio pedeset godina od kreiranja. Arhiv ima značajnu ulogu u organizovanju ovih privremenih izložbi, od prvobitnih koncepta i planiranja sadržaja, do priprema samih izložbi.

Arhiv za buduće naraštaje

Za proizvođača automobila sa bogatom prošlošću, arhiv ne čuva samo istoriju, već ima ključnu ulogu u pripremi za budućnost. ,,Ukoliko neko za 100 godina bude želeo da sazna nešto određeno, odgovor može pronaći u arhivu,” kaže Nahtman. Digitalizacija je trenutno prioritet i tim je aktivno posvećen tome. ,,Skeniramo i učitavamo u bazu podataka digitalizovane dokumente sa meta podacima, ali takođe kreiramo digitalni arhiv za već postojeće digitalne podatke,” dodaje Nahtman.

Ipak, Nahtman ističe važnost fizičkih kopija. ,,Znamo kako izgleda papir star hiljadu godina, sačuvan i sa tekstom koja se i danas može pročitati. Ali ne postoje digitalni podaci koji su stari toliko, i ne znamo kako će vreme uticati na današnje baze podataka. Da li će formati koje danas koristimo biti sačuvani za 130 godina? Da li će ovi dokumenti imati istu dokaznu i pravnu validnost u slučaju migracija, bilo hardverskih ili softverskih?”