Studentski automobil iz snova: SLAVIA u čast 125 godina od ŠKODA osnovanja

ŠKODA SVET

Sportski kabriolet SLAVIA je dobio ime po ŠKODA biciklima koje su se proizvodili odmah po osnivanju kompanije i delo je učenika ŠKODA Akademije. Pogledajmo izbliza.

9. 7. 2020

Oko 20 studenata je učestvovalo u stvaranju ovog modela, a većina ih je na trećoj godini ŠKODA Akademije. Kada je napisan ovaj članak, njihov automobil, sedmi po redu Azubi Car projekat, već je bio u poodmakloj fazi proizvodnje: radilo se na unutrašnjosti i dodatnoj opremi, na njegovom dizajnu. Studenti su testirali i radili sa stručnjacima na usavršavanju dizajn detalja.

Kako Azubi Car projekat napreduje svake godine na akademiji, povećava se i interesovanje za pridruživanje razvojnom timu. “Želeo sam da učestvujem prošle godine, ali sva mesta su već bila popunjena. Zaista sam zainteresovan za ovaj projekat i drago mi je što mogu da probam ove godine. Za par godina volela bih da mogu da kažem: Ja sam učestvovala u projektu i izradi ovog prelepog automobila“, kaže Katerina Zamlova, studentkinja logistike čija je uloga da organizuje rad tima.

Kolega Ludvik Arazim, šef grupe električara u Azubi Car timu, dodaje: “Što se tiče elektronike, trudimo se da unapredimo tehnologiju koja je u modelu SCALA standardno postavljena, ili da u nekim slučajevima dodamo neke elemente elektronike. Na primer, prednji dinamički indikatori će zameniti standardne indikatore. Takođe radimo na zadnjem osvetljenom logotipa. U osnovnom režimu logo će svetliti bledo crvenom bojom. Kada nagazite na papučicu kočnice, intenzitet crvene boje će se povećati, u potpunosti zamenjujući treće svetlo kočnice. Kada automobil krene u rikverc, zablistaće belo svetlo.“ U očima mu se primećuje sjaj oduševljenja dok govori o „svojim“ tehničkim inovacijama.

Kao i članovi prethodnih Azubi Car timova i sadašnja grupa slaže se u jednom: najteže u projektu je komunikacija i dogovor oko rešenja koja su prihvatljiva svima. “Rekao bih da je pronalaženje rešenja prilično lako u različitim podgrupama, ali kada se čitav projektni tim nađe onda je teško. Ovde smo iz različitih oblasti i ponekad imamo vrlo različite perspektive, što znači da moramo tražiti kompromise i naučiti da manje insistiramo na svojim zahtevima“, izjavio je Arazim.

Sastanci i online rad

“Dečaci čine većinu tima. Iako često imaju jasne komentare o tehničkim pitanjima, ni mi devojke se ne bojimo da iznesemo svoja mišljenja,“ izjavila je Zamlova. Zajedno sa još dva člana tima, Zamlova sakuplja različite ideje i predloge pre nego što ih predstavi stručnim mentorima.

Tim se sastaje jednom nedeljno za otprilike dvočasovnu diskusiju. Studenti imaju svoju grupu na društvenim mrežama, gde razgovaraju o raznim koracima, idejama, poboljšanju prilagođavanja predloga, čak i van školskih sati.

“Često se sastajemo u hodniku tokom razvijanja ideja i razgovaramo o raznim detaljima. Posao nosimo i kući gde smišljamo predloge na kojima zatim zajedno radimo u školi, biramo ih i glasamo“, rekao je Kamil Šteiner iz grupe za skiciranje projekata. Kreatori studentskog automobila mogu da rade na konceptu kao deo svojih praktičnih zadataka i mogu da se konsultuju sa svojim nastavnicima.

“Sada radimo na unutrašnjosti, tako da nam je fabrika obezbedila sedišta koja ćemo promeniti u skladu sa našim dizajnom. Za dizajn smo dobili i malo fosfornog praha a boju“, dodaje Kamil Šteiner.

Šta studenti najviše cene u projektu? Mnogo učenja i nove zanimljive informacije iz polja izvan njihove specijalizacije. Da biste mogli da isprobate stvari iz prve ruke, rastavite ih i saznajte kako funkcionišu. Učenje zanata i veština, kao i predstavljanje dizajna publici, što ovde uključuje i više rukovodstvo kompanije. “To je sjajno iskustvo koje nikada ne bih zaboravio“, oduševljeno je rekao Arazim.

Da li se projekat menja iz godine u godinu?

Da i ne. Neki procesi toliko dugo traju da smo ih dovoljno unapredili da sada funkcionišu bez problema. Poboljšali smo rad tima i reklo bi se da nema ništa što bi nas iznenadilo, a sa čim se već nismo suočili ranije. S druge strane, svake godine imamo nove izazove, ne toliko u timu koliko u procesu izvršavanja. Očigledno je da postoje i svakodnevne promene za koje se pripremamo, što je tokom sedam godina postala vrsta lekcije koju smo naučili, tako da znamo kako da se bavimo poslom ubuduće.

Da li još uvek uživate posle svih ovih godina? Šta dobijate od projekta?

Volim da radim sa mladim ljudima, inače ne bih ovde predavao. Naravno da uživam. I meni je izazov i želim svake godine da budemo bolji od prethodnih godina. Takođe volim da gledam promene: u na početku imamo školski tim koji želi da uči i napreduje kako bi napravio neku vrstu automobila. Uostalom, oni su tim mladih ljudi punih samopouzdanja, koji žele da se predstave i dobiju podršku za svoje ideje, koji izazivaju jedni druge, planiraju, poboljšavaju, pronalaze kompromise i prilagođavaju se drugima. Projekat ne traje toliko dugo, pa je promena kako se razvijaju sve primetnija.

Koji je najteži deo projekta?

Nadgledanje komunikacije sa timom kako bi svi imali na raspolaganju sve potrebne informacije. To se često ne dešava, a mentori treba da budu u mogućnosti da to garantuju i da pomognu studentima da odaberu pravi put. Takođe, posmatramo kakva je uloga članova u timu, a zatim dugo razmišljamo i planiramo koga od dvadeset članova tima treba da izaberemo za konačnu prezentaciju, jer svi daju određen doprinos. Moramo dobro da razmislimo koga da izaberemo za koju ulogu, tako da oni to vide kao priznanje za njihov naporan rad.

Želeo bih da istaknem još jednu stvar, a to je da nastavnici igraju apsolutno važnu ulogu u projektu. Oni kreiraju automobil zajedno sa učenicima. Takođe, nastavnici su prvi kritičari koji kažu šta je dobra ideja, a šta nije i koji učenicima daju povratne informacije.