Prozori kao svedoci istorije

Kako Škoda Auto slavi 130 godina svog postojanja, Škoda Storyboard vam predstavlja ključne momente svoje istorije kroz predmete iz arhiva i muzeja. Ovoga puta, otkrićete priču o prozorima koji su stari skoro koliko i sama kompanija

29. 5. 2025 Škoda svet Nasleđe

Ova staklena okna su preživela požar, dva svetska rata kao i komunistički režim u Čehoslovačkoj – istorija je doslovce prošla mimo njih. U Arhivi Škoda Muzeja nalaze se originalni prozori koji su bili deo poslovne zgrade Laurin i Klement, koja se nalazi u Mladoj Boleslav još od 1911. godine.

Art Nouveau lepota u Mladoj Boleslav

Kompanija Laurin i Klement je 1910. godine bila najveći proizvođač automobila u Austro-Ugarskoj, koji je zapošljavao oko hiljadu ljudi. Povećanje obima proizvodnje i razvoj novih modela očekivano su doveli do izgradnje čitavog kompleksa u Mladoj Boleslav, u čijem sastavu je planirana glavna poslovna zgrada.

,,Zbog konstantnog proširenja fabrike, naše administrativne kancelarije nam više nisu dovoljne, tako da smo u ovu svrhu prinuđeni da izgradimo novu zgradu,” navedeno je u aplikaciji za građevinsku dozvolu podnetu Royal City Savetu u Mladoj Boleslav u martu 1911. godine. Ručno pisana građevinska dozvola je ubrzo dodeljena kompaniji Laurin i Klement, potpisana od strane tadašnjeg gradonačelnika Bohimila Matoušeka.

Planovi za izgradnju nove zgrade iz 1911. godine

U tom periodu, nova poslovna zgrada je bila simbol rasta i razvoja Laurin i Klement brenda. Škoda Auto je nastavila ovaj trend u narednih 100 godina, proširujući svoje poslovanje. Očigledan pokazatelj ovog progresa je veličina glavne proizvodne fabrike. Škoda je ne samo povećala kvadraturu svoje fabrike u Mladoj Boleslav, već nastavlja da ulaže u proširenje proizvodnih kapaciteta i u svojim drugim fabrikama u Češkoj, u Kvasini i Vrhlabi. Škoda automobili sa prepoznatljivim logom krilate strele se proizvode i u mnogim drugim zemljama.

Zahvaljujući dobro očuvanim planovima, imamo detaljan uvid u unutrašnji raspored zgrade. Na primer, u podrumu su bili smešteni soba za bojler i magacinski prostor. U prizemlju su bile smeštene kancelarije za računovođe i daktilografe, dok je prvi sprat bio rezervisan za izvoz, marketing, korespodenciju i generalnog direktora. Na drugom spratu su se nalazile soba za sastanke, privatne sobe i kuhinja.

Predivno izgravirani prozori sa logom kompanije LK u prizemlju zgrade, dočaravali su Art Nouveau stil, koji je isticao šarm i eleganciju Belle Epoque perioda tj. Lepo Doba – period brzog tehnološkog progresa i unapređenja životnih standarda u periodu između 1890. i 1914. godine. Pozicija administrativne zgrade unutar fabričkog kompleksa omogućila je direktnu interakciju između rukovodilaca i zaposlenih, čime je unapređen odnos između menadžmenta i zaposlenih.

Simbol kvaliteta i stabilnosti

I dok su prozori na administrativnoj zgradi i dalje imali svoju svrhu, svet izvan njih se ubrzano menjao. Nakon Prvog Svetskog Rata, Austro-Ugarsko carstvo se raspalo, a u učionicama koje su isticale portrete cara, sada su se nalazile slike predsednika T.G. Masarika-“oslobodioca” novoformirane Čehoslovačke, koja je trebalo da se ekonomski pozicionira u Evropi. Godine 1924. došlo je do požara u zgradi, tako što se zapalio pamuk za čišćenje natopljen sa uljem ili benzinom. Godinu dana kasnije, 1925. Laurin i Klement se spojio sa inženjerskim konglomeratom Škoda čije je sedište bio Plzen. Ovo spajanje dve kompanije je omogućilo ne samo popravke posle požara već i investiciju od 220 miliona Čehoslovačkih kruna, čime je omogućeno dalje proširenje poslovanja.

9. maja 1945. godine, samo dan posle završetka Drugog Svetskog Rata, Mlada Boleslav je bombardovana od strane Sovjetske Crvene Armije kako bi se sprečilo povlačenje Nemačkih snaga, koje su se predale prethodnog dana. Dvanaest vazdušnih bombi je bačeno na skoro prazne prostorije Škoda fabrike, što je dovelo do velikog oštećenja. Nakon rata, kompanija je nacionalizovana, a 1948. godine komunistička vlast je preuzela potpunu kontrolu. U narednih 40 godina, ekonomija Čehoslovačke će biti pod kontrolom centralističkog i kontrolisanog socijalističkog sistema.

Ne samo da se svet izvan prozora menjao, već je i sama zgrada doživela transformaciju, ističući političku klimu zemlje. Art Nouveau detalji su zamenjeni propagandnim sloganima – sastavnim delom života u komunističkoj državi. Znak sa ispisanim “AZNP” (Narodno preduzeće za motore), imenom kompanije u vreme socijalizma, ponosno je stajao na uglu zgrade.

Administrativna zgrada iz 1959. godine sa još uvek originalnim prozorima.

Jedan od ključnih momenata za Čehoslovačku desio se u avgustu 1968. godine, kada su trupe Varšavskog Pakta, predvođene Sovjetskim Savezom, napale zemlju kako bi suzbile pokušaje liberalizacije. Tokom svih ovih događaja, prozori su ostali na svom mestu, što dokazuje fotografija iz 1984. godine. Pet godina kasnije, 1989. komunistički režim je srušen, čime je okončana vladavina jednopartijskog sistema – a za ove prozore je to predstavljalo početak novog poglavlja u njihovoj dugoj istoriji. U dogledno vreme, oni su postali vredni istorijski artefakti, dostojni divljenja.

Administrativna zgrada iz 1984. godine sa još uvek originalnim prozorima.

Škoda je 1991. godine postala deo Volkswagen Grupe, nakon čega je usledio period brzog razvoja i profesionalizma. Fabrika u Mladoj Boleslav je nastavila sa proširenjem, a originalni prozori su svedoci ovog perioda transformacije, pre nego su konačno zamenjeni tokom velike rekonstrukcije sredinom devedesetih godina prošlog veka. Danas se oni čuvaju u Škoda Auto arhivi i služe kao podsetnik za dugo i ponekad izazovno putovanje kompanije.

Administrativna zgrada je bila sedište kompanije do 1974. godine. Danas, predstavlja polaznu tačku za novo zaposlene, gde preuzimaju svoje identifikacione kartice u formi pristupne kartice za zaposlene. Nalazi se na raskrsnici Vaclav Klement avenije i Laurin ulice, na mestu koje nosi kolokvijalni naziv “U Bičíků’’ (Bič raskrsnica).