Vaclav Klement: Osnivač muzejskih kolekcija i filantropist

Povodom obeležavanja 130 godina od osnivanja Škoda Auto, Škoda Storyboard se priseća upečatljivih trenutaka iz istorije brenda kroz arhiv i muzejske kolekcije. Pravimo osvrt na neverovatan život i zaostavštinu Vaclava Klementa.

28. 11. 2025 Škoda svet

Od prodavca knjiga i strastvenog bicikliste, Vaclav Klement je postao jedan od najistaknutijih industrijskih figura Austrougarske i kasnije Čehoslovačke, postavivši temelj današnjeg globalno uspešnog proizvođača automobila. Njegov uspeh nije slučajnost. Klement je vredno radio, od pet sati ujutru do jedanaest sati uveče i bio poznat kao odličan menadžer sa neverovatnim talentom za poslovanje. Danas bi za njega rekli da je bio motivisan i odlučan. Takođe je posedovao osećaj za socijalnu odgovornost.

Poreklom iz Vervelija, Klement je shvatio da će njegov rad biti deo njegove zaostavštine. Upravo tu počinje njegova manje poznata priča. Tokom 1930-ih godina dok je automobilska industrija prihvatala sinhronizovan menjač i aerodinamičnu karoseriju, Klement je želeo da kreira prve proizvode kompanije koju je osnovao sa Vaclavom Laurinom 1895. godine. Želeo je da ih ostavi u nasleđe budućim generacijama.

Vaclav Klement (stoji u sredini) je takođe bio menadžer trkačkog tima. Na fotografiji je u društvu motociklističkog trkača Vaclava Vondriha..

Otkupio je prve primere od originalnih vlasnika i donirao muzejskim kolekcijama – mnoge od njih su vredne divljena i danas. Jedan od prvih proizvedenih modela kompanije Laurin i Klement, Voiturette A, izložen je u Škoda Muzeju. U muzeju u Mladoj Boleslav izložena su dva najranija modela motora Laurin i Klement, koja datiraju pre proizvodnje automobila, kao i brojni artefakti iz Klementovog profesionalnog i ličnog života.

LK Voiturette A je imao veliki prodajni uspeh ubrzo nakon svog lansiranja. Klijenti su bili zadovoljni sa neverovatnim odnosom cene i performanse.

Doniram sledeće predmete

Veći deo koji je Klement donirao nalazi se u Nacionalnom tehničkom muzeju u Pragu. Inventar iz 1935. godine koji nam daje uvid u razmer kolekcije počinje ovim rečima: ,,Kao što sam informisao direktora Ing. Veselija 6. u ovom mesecu u Mladoj Boleslav, doniram sledeće predmete.”

Na spisku se nalaze tri motora – modeli B, BZ i CCR, u to vreme poznati kao motorizovani dvotočkaši. Klement ih je pronašao preko nekadašnjih vlasnika, koristeći čak i oglašavanje u novinama. Ove donacije su postavile osnovu za jednu od najstarijih motorskih kolekcija u Evropi, inspirišući druge proizvođače tog doba da prate njegov primer. Danas se muzej može pohvaliti kolekcijom koja broji više od sto motora.

Motorcycle L&K B

Motorcycle L&K BZ

Motorcycle L&K CCR

Klement je podržavao Nacionalni tehnički muzej kome je donirao značajnu svotu novca prilikom izgradnje nove zgrade 1930. godine. Pored novca, donirao je i mermernu ploču sa bronzanim reljefom koju je kreirao Jan Šturse, jedan od najznačajnijih skulptora Prve republike, posvećenu 50. rođendanu Klementa, kao i obiman set arhivskih dokumenata o istoriji fabrike od svojih početaka do dvadesetih godina prošlog veka. U kolekciju je uključeno čak i originalno pismo Klementa upućeno predstavniku Seidel i Naumann, od kog je i nastala ideja za osnivanje fabrike u Mladoj Boleslav.

Originala verzija pisma koje je Vaclav Klement poslao 1894. godine nemačkom proizvođaču Seidel i Naumann zajedno sa pritužbom na svoj bicikl. Odgovor ga je razbesneo, ali i inspirisao da osnuje svoju radionicu.

Partnerstvo između Škoda Auto i Nacionalnog tehničkog muzeja traje i danas. Nedavno je kolekcija upotpunjena sa modelom Škoda Enyaq iV, koji je doniran 2021. godine, a 2023. godine donirano je teretno vozilo za transport automobila.

Pre 130 godina postavljeni su temelji za budući uspeh Škoda automobila u Mladoj Boleslav. Povodom obeležavanja godišnjice biće otvorena posebna izložba 12. decembra u Nacionalnom tehničkom muzeju u Pragu, posvećena sećanju na Vaclava Klementa, njegovoj podršci muzeju i velikodušnom doprinosu kolekcijama.

Klementova poslednja volja i testament

Čovek koji je u automobilskoj industriji proslavio Mladu Boleslav, izrazio je svoje socijalno saosećanje i u svom testamentu. Vaclav Klement je preminuo 13. avgusta 1938. godine. Testamentom je ostavio donacije nekoliko udruženja u Mladoj Boleslav, kao što su Udruženje za žene i devojke, Sokol gimnastičarska unija i lokalna dobrotvorna ustanova za siromašne. Takođe je mislio na organizacije iz drugih gradova poput Komensky društvo za podršku čehoslovačkih škola u dijaspori, Jedlička institut za invalide u Pragu, Hradčany institut za slepu decu i Seywalter dom za slepe devojčice u Brandis na Labi.

Iznos donacija u testamenta je bio 415,000 čehoslovačkih kruna. Poređenja radi 1938. godine radnik je zarađivao između 600 i 1,500 kruna mesečno, zavisno od kvalifikacije. Klementov testament pokazuje da on nikada nije zaboravio svoje skromno poreklo i da je bio svestan da ljudi ne odrastaju u istim uslovima. Posebnu podršku je pružio socioekonoski ugroženim studentima. Ukupan iznos donacija u testamentu dostigao je približno 2 miliona čehoslovačkih kruna. Dobrotvorni rad Vaclava Klementa pao je u zaborav za vreme Drugog Svetskog Rata. Nakon rata, Komunistička partija je preuzela vlast u Čehoslovačkoj 1948. godine i nije smatrala da su bogati pojedinci bili socijalno prosvećeni.

Fondacija Klement

8. avgusta 1938. godine osnovana je fondacija Václav i Antonie Klement u Mladoj Boleslav. Kako par nije imao dece, upravo su deca bila fokus njihovog dobrotvornog rada. U okviru fondacije osnovani su fondovi, svaki sa različitom svrhom i dodeljenim sredstvima. Ukupno je bilo osam fondova i iznos izdvojenih sredstava dostigao je 1,350,000 čeških kruna.

Kako bi stekli bolji uvid, pomenućemo tri fonda. Prvi je fond B, namenjen nadarenim studentima iz Velvey okruga, raspolagao je sa 100,000 čeških kruna. Fond H je bio namenjen za održavanje bolnica sa iznosom od 200,000 CZK, a najveća donacija od 400,000 CZK pripadala je fondu L, za školarine siromašnim studentima iz okruga Slaný, Kralupy nad Vltavou, Mělník, Mnichovo Hradiště, Turnov, Semily, Jilemnice, Nová Paka, Hořice, Jičín, Nymburk i Poděbrady.

Odluke o dodeljivanju sredstava donosio je savetodavni odbor fondacije, koji je takođe nadgledao rad fonda. Odbor se sastojao od 14 članova, a za kvorum je bilo potrebno dve trećine. Fondaciji su pripala i sredstva od prodaje Klementove kuće kao i otplaćene Klementove lične pozajmice novca.