Zapisi sa putovanja – Iz dnevnika dece

Kod mališana je naglašena težnja da ’’zavire’’ u nepoznato, da dožive nešto novo, da otkriju, osvoje prepreku i da otvorenog uma zakorače u novu avanturu i ispitaju svet koji ih okružuje. Uživajte u zapisima sa putovanja iz dnevnika dece.

22. 12. 2023 Životni stil

Odbrojavaju se dani. Kada konačno dođu na 1, to znači „još jednu noć spavam i idemo!“. Probudili smo se mnogo ranije nego inače, ali mi se ni malo ne spava! Dok mama i tata ne gledaju pokušavam da uguram veliku ajkulu u kofer koji je već zatvoren, i ne uspevam, molim sestru da sedne na kofer a ona neće. Zato ću je staviti u jaknu, možda ne primete. Na zadnjem sedištu uvek ima mesta i za ajkulu i za pandu, ne znam zašto uvek ostaje celo jedno sedište prazno između sestre i mene, kada niko tu neće sesti!

Pobao sam da objasnim da su mi potrebni i autići i kombiji, ali su mi ponovili da idemo na tri dana i da ćemo uglavnom da se šetamo i autići i kombiji nemaju šta tamo da rade. Na sve ću to zaboraviti ako mi daju da uzmem čips, nema veze što ću morati da ga jedem nad kesom i pazim da ne padnu mrve kao da su vatra koja će da progori sve! Paziću i gledaću kroz prozor i praviću se da su mi zabavne njive i drveće i sve ono što mi mama govori da gledam. Meni je važno da mi pojas mnogo ne smeta i da puste moju muziku.

Tata je sve ugurao u kola, a mama je pustila sestru i mene da odemo do prodavnice i potrošimo sve (500 dinara!) na grickalice! Uvek nas pogleda značajno, kao da će to biti odlazak u zabavni park, jer ona ne zna da ćemo nas dvoje ubrzo stajati nad kesicom grisina i svađati se da li ćemo uzeti one sa kikirikijem ili bez. Dok oni stavljaju jastučiće za vrat na zadnja sedišta i tata nešto proverava ispod haube, sestra i ja trčimo u prodavnicu.

Škoda Kodiaq ruta iznenađenja

Za mene putovanje počinje onda kada stanemo na prvoj pumpi. Kad god osetim miris benzina, ja pomislim na neko naše putovanje. Sestra ne voli taj miris, jer nju miris čipsa podseća na putovanja. Naš auto ima ime. Zovemo ga „Škodi“. Tata se stalno šali kako ne škodi, a mama kaže da ne škodi da ima ime, jer su ljudi uvek nežniji prema onome što ima ime. Čitao sam Belu grivu, imao sam za lektiru, meni je „Škodi“ naš konj, samo što svi stajemo u njega. I on nas tako poslušno vodi gde god poželimo.

Moja mama voli da podigne ruke visoko i zagrli sedište iza glave, i uvek kaže: „Ahhh, vreme je za život“, kao da život počinje onda kada sednemo u auto. Tata se nasmeje i obično doda: „Uvek je vreme.“ Ja se zavalim u sedište, malo čitam, i jedva čekam pumpu. Shvatio sam da mi nikad ne uspeva da im objasnim da mi je baš ta igračka sa baš te pumpe baš neophodna, ali naučio sam da volim da gledam šta sve ima, i da izmolim bombone. Tata voli da se protegne, a mama i sestra uvek kupuju vodu.

I kreće zabava

Kada god se zamagli staklo ja napišem na prozoru gde putujemo i stavim srce. Ne znam kako mama i tata peru auto, ali to ostane tu dugo pošto se vratimo, i kada god to vidim ja se setim kako smo tada kretali i još se nije desilo sve ono što će nam se desiti tamo gde putujemo!

Svakodnevni istraživači

Oni hrabro, sa puno radoznalosti kreću u istraživanje okruženja, povezuju se sa prirodom, znatiželjno uživaju u slatkim svakodnevnim čarolijama i žive u harmoniji sa svetom oko sebe. Ovo nije trka da se u danu ’’ugrabi’’ što više iskustava. Oni ne žure, ne očekuju, već se prepuštaju i uživaju u vožnji krivudavim putevima koji im iz dana u dan otvaraju nove prelepe predele. Ovo je njihova težnja da znatiželjno zavire u nešto novo, otkriju značajan kutak, uživaju u lepom. Istraživanje je njihov pokretač saznanja, učenja i razvoja.