Dobra preglednost i zaštita. Koje su važne karakteristike stakla na automobilu?

Prozori i stakla su neizostavni deo modernih automobila i malo ko o njima razmišlja. Ali oni imaju brojne važne i zanimljive funkcije i tehnologije. Pogledajte.

24. 8. 2023 Škoda svet

Vetrobranska stakla, zadnja stakla, bočna stakla, pa čak i panorama krovni prozori, razni komadi stakla i prozori su standardni delovi automobila koji na prvi pogled ne nemaju neke revolucionarne promene. Možda mislite da su prozori automobila isti i da se ne razvijaju. Iako su tehnologija proizvodnje i zakonski i funkcionalni zahtevi ostali suštinski nepromenjeni decenijama, carstvo stakla i prozora evoluira i istražuje nove horizonte.

Panorama krovni prozor na automobilu Škodi Kodiaq

U osnovi postoje dve vrste stakla koja se danas koriste u automobilima. „Koristi se jednoslojno kaljeno staklo i laminirano staklo“, objašnjava Milan Sluka, zadužen za stakla u Škoda sektoru za tehnički razvoj. Jednoslojno kaljeno staklo se uglavnom koristi za bočne prozore, ali i za otvorene delove krovnih prozora. „Kaljeno staklo se lomi u male komade koji predstavljaju mnogo manji rizik po bezbednost putnika od velikih, oštrih fragmenata stakla“, objašnjava Sluka razlog zašto se koristi ova vrsta stakla.

Kaljeni bočni prozori se obično oblikuju na traci za savijanje, gde se ravan deo stakla savija u željeni oblik. Za prozore sa krivinom u dve ravni, kao osnovni način izrade koristi se gravitaciono otpuštanje zagrejanog stakla, dok je kod složenijih oblika neophodno je da se oblik napravi pomoću kalupa. Danas se mogu proizvoditi vetrobranska stakla veoma složenih oblika, ali što je oblik složeniji to je veća cena. Istovremeno, što je staklo više zakrivljeno, to će više smanjiti preglednost. Škoda pažljivo kontroliše ove parametre, a u pogledu kvaliteta preglednosti češki proizvođač automobila sledi stroge Volkswagen Group standarde koji su čak i stroži od zakona.

Bojenje: da i ne

Zakon se uglavnom odnosi na transparentnost prozora na automobilima. Vetrobransko staklo i bočni prozori moraju da imaju minimalno 70% providnosti, jer u suprotnom automobil ne može da se vozi na putevima. „Zato su problematične razne dodatne zaštite koje se naknadno ugrađuju kod eksternih dobavljača“, objašnjava Sluka. Prednja stakla se ne mogu zatamniti kako bi se obezbedila dobra preglednost. Određeni nivo neprozirnosti (do 30%) obezbeđuje sam materijal stakla i možda prisustvo tehnologije grejanja za vetrobransko staklo.

Grejanje vetrobranskog stakla sa tankim volframovim žicama ima veoma suptilnu strukturu koja ni na koji način ne narušava preglednost.

„Film između dva sloja stakla može da sadrži tanke volframove žice, dok je modernije rešenje tanak metalni sloj koji se u suštini nanosi parom“, kaže Sluka. Škoda koristi oba rešenja, tako da kupci modela Fabia, Scala i Kamiq mogu da naruče grejana vetrobranska stakla sa tankim žicama, dok ostali modeli (od Octavie pa na dalje) imaju rešenje sa metalnim slojem. „Za mnoge vozače ovo je prijatnije za oči. Čak i ako vozač normalno ne percipira žice, nekim osobama mogu da odvuku pažnju“, ističe Sluka.

Škoda Scala u Monte Carlo verziji ima prepoznatljivo zastakljivanje na vratima prtljažnika, sa staklom koji se proteže ispod logotipa brenda.

Vetrobransko staklo mora da pruža dobar pregled ne samo vozaču, već i kamerama i drugim senzorima koje je automobil postavio ispod vetrobranskog stakla. U isto vreme, vetrobransko staklo je sada važna površina za „projekciju“ za moderne head-up displej ekrane. U ovim prozorima postoji poseban film koji duplira prikaz slike. Važan je i oblik prozora, koji ne bi trebalo da doprinese izobličenju slike.

Dok je dobara preglednost prioritet u prednjem delu, dizajneri su za zadnji deo osmisli funkcionalne karakteristike za staklo. „Toniranje stakla je važno kako bi se putnici u automobilu osećali udobno. Previše taman prozor mogao bi da stvori previše mračnu atmosferu u automobilu“, kaže Sluka, dodajući da je to ono o čemu su razmišljali Škoda dizajneri prilikom kreiranja Sunset paketa koji ima zatamnjena stakla. Zatamnjenje stakla se može postaviti na dva načina: ili dodavanjem obojenog pigmenta direktno u rastopljeno staklo, ili korišćenjem obojenog filma koji formira unutrašnji sloj laminiranog stakla.

U modernim automobilima vetrobransko staklo treba da obezbedi dobru preglednost za vozača, ali i za različite senzore i kamere sistema pomoći.

Zabava sa krovnim prozorom

Jedna oblast koja nije toliko ograničena strogim propisima o preglednosti su krovni prozori. Važno je da ispunjavaju bezbednosne zahteve, ali transparentnost nije pokrivena zakonodavstvom. Logično je da panorama krovni prozor treba da omogući da unutrašnjost bude prozračna, ali u isto vreme mora da zaštiti unutrašnjost što je više moguće od preteranog zagrevanja. Rolo zavese su samo delimično rešenje, zbog čega ih mnogi automobili više ne koriste.

Pustiti dovoljno svetla i osvetljenosti - to je jedan od ciljeva za krovni prozor.

Škoda Enyaq, na primer, ima moderan panorama krovni prozor koji obezbeđuje toplotnu zaštitu u unutrašnjosti pomoću tankog metalnog sloja unutar laminirane strukture. Ovaj sloj reflektuje sunčeve zrake i bolje štiti unutrašnjost od zagrevanja. Pored toga, na unutrašnjost ovog prozora se nanosi poseban antirefleksni sloj. Milan Sluka daje sledeće objašnjenje: „Što je staklo tamnije, to je ljudsko oko osetljivije na različite refleksije.

Moderna stakla kod automobila Enyaq porodice.

Kod panorama krovnih prozora proizvođači dodaju razne inovacije. Najnovija dostignuća su prozori koji se mogu zatamniti ili osvetliti prema trenutnoj situaciji i željama korisnika. „Svakako ćemo videti ovakve prozore na Škoda automobilima u bliskoj budućnosti“, obećava Sluka.

Stariji automobili morali su se zadovolje prozorskim staklima

Staklo se prvi put pojavilo u automobilima početkom 20. veka, a fotografije iz tog perioda pokazuju da su neki Laurin & Klement modeli provedeni pre 1910. godine imali klasično ravno vetrobransko staklo kao što je prozorska ploča. Posle te godine staklo se sve više koristi, a od 1920-ih pa nadalje, vetrobranska stakla su standardni element, sa dodatnim zastakljivanjem za bočne i zadnje prozore na nekim stilovima karoserije. Dok je u ranim danima automobilizma staklo bilo zaista jednostavno, od tada je došlo do značajne evolucije. Laminirano sigurnosno staklo pojavilo se 1930-ih, a zaobljeno staklo je stiglo otprilike 1950-ih. Ove inovacije su veoma brzo prihvaćene: dok je Škoda 1200 proizvedena od 1952. imala vetrobransko staklo od dva ravna stakla, Škoda 440 Spartak predstavljena 1955. godine već je imala zaobljeno vetrobransko staklo i zadnje staklo. Veliki deo tehnologije automobilskog stakla je razvijen pre mnogo decenija. Ovo se takođe odnosi na funkcije koje staklo i danas mora da ispunjava: ono mora da garantuje vozaču dobru preglednost, a to je važna bezbednosna karakteristika i pomaže da se postigne najbolji mogući toplotni komfor.

Škoda 1200 – poslednji primerak jednog od dvoslojnih vetrobrana češkog proizvođača automobila.

Dugoročna praktičnost

Uprkos razvoju, prozori na automobilima su u osnovi bezvremenski delovi koji traju „zauvek“. „Ako se staklo ne razbije, životni vek je u osnovi neograničen“, objašnjava Sluka, dodajući da auto stakla ne zahtevaju posebno održavanje. „Samo je dobra ideja da proverite brisače i povremeno ih očistite ili zamenite tako da sitne čestice prašine i sitno kamenje ne izgrebu staklo“, dodaje on. Ova vrsta oštećenja je praktično nepopravljiva na prozoru automobila i može se označiti kao problem tokom redovnih pregleda automobila.

Činjenica da se automobilsko staklo može skoro u potpunosti reciklirati ključna je za ekološka razmatranja koja su danas prioritet. „Samo automobilsko staklo se ne može ponovo koristiti za pravljenje novog automobilskog stakla zbog nečistoća tokom reciklaže“, objašnjava Sluka.

Zanimljiv detalj o prednjim i zadnjim staklima automobila je način na koji su postavljeni na karoseriju. Dok se u prošlosti staklo postavljalo preko gumene zaptivke, danas se staklo lepi posebnim savitljivim lepkovima. Oni osiguravaju da staklo i karoserija mogu da rade zajedno tokom različitih vrsta termičkog širenja, ali u isto vreme staklo ostaje važan deo celokupnog okvira automobila. Prvo zalepljeno staklo pojavilo se kod prve generacije modela Škodi Octavia, dok je Škoda Felicia poslednji model koji je još uvek koristio zaptivanje da bi pomogao da se staklo uklopi u karoseriju.