Senzori za kišu, mrak i osvetljenje

ŠKODA SVET INOVACIJA I TEHNOLOGIJA

Da li ste znali da vaš automobil ima 'oči'? Budan i oprezan pogled neprestano skenira okruženje kako bi vam obezbedio bezbedniju vožnju. Saznajte više o senzorima koji omogućavaju da vaš automobil automatski aktivira određene funkcije.

23. 10. 2020

Senzori mogu da kontrolišu promenu između dnevnih i kratkih svetala, što je korisno kada uđete u tunel ili kada pada mrak. Jedan senzor proverava intenzitet vlage ili sunčeve svetlosti, a drugi je zadužen za automatsko aktiviranje brisača vetrobranskog stakla.

Pametni RLFS senzor u modelu ŠKODA ENIAQ iV

U ŠKODA automobilima svim ovim funkcijama upravlja jedan modul zadužen za više senzora. Modul je postavljen na vetrobranskom staklu, iza plastičnog kućišta retrovizora, a spolja ga pokriva keramički sloj. Površina senzora je prekrivena slojem gela koji osigurava odličan kontakt sa staklom i štiti senzor od čestica prašine. Ukoliko je potrebno da se zameni vetrobransko staklo, sloj gela se zamenjuje novim slojem, kako bi se već postojeći senzor ponovo koristio.

Pametni RLFS senzor

Modul pravilno treba nazvati modul za kišu-svetlo-vlagu-sunce, jer njegove diode i senzori skeniraju i spoljašnje i unutrašnje parametre poput svetlosnih uslova ispred i iznad automobila; otkrivaju vodu na vetrobranskom staklu, temperaturu vetrobranskog stakla, intenzitet sunčeve svetlosti, relativnu vlažnost u unutrašnjosti automobila. Jedinica za upravljanje modulom može izmeriti i izračunati sve ove pojave. Senzor je poznat po skraćenici RLFS, koja potiče od nemačkih reči Regen-Licht-Feuchte-Sonne (kiša-svetlost-vlaga-sunce). Sva navedena očitavanja obrađuje i procenjuje centralna jedinice za upravljanje automobilom. Ova jedinica zatim šalje uputstva drugim jedinicama koje kontrolišu važne funkcije, poput uključivanja farova, aktiviranja vetrobranskih stakala ili podešavanja klima uređaja.

Glavne funkcije RLFS senzora

• Senzor za kišu

Ovi senzori procenjuju količinu vode na vetrobranskom staklu. Da bi ovo funkcionisalo, upravljanje svetlima mora biti postavljeno na AUTO mod, a položaj brisača na INT. Informacije o količini vode šalju se centralnoj jedinici za upravljanje, koja zatim šalje uputstvo za aktiviranje motora brisača. Dostupna je mogućnost podešavanja osetljivosti senzora, a na gornjoj strani kontrolne drške postavljen je točkić sa četiri nivoa osetljivosti.

• Senzori za svetlo

Diode senzora za svetlo mogu da skeniraju uslove osvetljenja ispred i iznad automobila. Senzor šalje informacije centralnoj jedinici za upravljanje, koja koristi te informacije za druge funkcije. Automobil na osnovu ovih informacija prepoznaje da li je u okruženju svetlo ili mračno, da li je ušao u tunel ili je na putu okružen drvoredom, i na osnovu kontinuiranog proračuna sprovoditi odgovarajuća prilagođavanja osvetljenja.

• Senzor za vlažnost

Senzor procenjuje vlažnost u vozilu, intenzitet sunčeve svetlosti i temperaturu na unutrašnjoj strani vetrobranskog stakla. Centralna kontrolna jedinica obrađuje podatke i šalje ih upravljačkoj jedinici za klima uređaj, koja podešava postavke klima uređaja u skladu sa zahtevima vozača i sprečava zamagljivanje vetrobranskog stakla. Senzor može čak da utvrdi na kojoj strani automobila je sunčeva svetlost jača, tako da može da izvrši različita podešavanja za desnu i levu stranu unutrašnjosti.

Pametni RLFS senzor radi čak i više od tri glavne funkcije koje su gore opisane. Ako počne kiša, automobil automatski prebacuje sa dnevnih na kratka svetla. Funkcija „Dolazim kući ili odlazim od kuće“ osvetljava automobil kada se približite kući ili odlazite od kuće, a aktivira se samo u mraku kada senzor prati nivo osvetljenja. Zahvaljujući režimu za ulazak u tunel, automobil može da prepozna da li je ušao u tunel i ponovo prebacuje sa dnevnih na kratka svetla, što se izračunava na osnovu brzine kojom se menjaju svetlosni uslovi i pređena razdaljina. Prebacivanje prilikom ulaska i izlaska iz tunela ne traje duže od dve sekunde.

Da bi senzor dobro funkcionisao, mora savršeno da „vidi“, tako da staklo iznad njega mora biti savršeno čisto. Zbog toga je važno da se redovno proveravaju brisači i metlice.

Kako se testira?

Senzori se prvo ispituju u laboratorijskim uslovima, gde se proverava osnovna funkcionalnost i komunikacija sa automobilom. Proveravaju se sve moguće vrste kiše, od slabe kiše do pljuskova, uključujući naglo i intenzivno prskanje velike količine vode na staklo, što se često dešava kada kamion koji se kreće iz suprotnog smera nanese veliku količinu vode na staklo automobila. Nakon toga slede sati testiranja u realnim uslovima, kako bi se proverilo kako senzor reaguje na spoljne vremenske uslove. Sistem se zatim testira tokom vožnje na putu.

Podešavanje osetljivosti ne znači trenutnu reakciju

Pomoću točkića na gornjoj strani kontrolne drške vozač može da podesi osetljivost senzora za kišu, koji procenjuje količinu vode na gornjem delu vetrobranskog stakla. Senzor procenjuje informacije koliko vode padne na skeniranu površinu. ''Promenom osetljivosti senzora prvenstveno menjamo ulazne podatke za algoritam u upravljačkoj jedinici. Promena osetljivosti nije sredstvo za postizanje neposredne kontrole frekvencije brisača. Senzor prima promenjene ulazne informacije i čeka da vidi koliko vode naknadno padne na skeniranu površinu. Zatim vrši nove proračune za podešavanje frekvencije brisača. Sve to zahteva malo vremena“, objašnjava Pavel Švejdar, koji je u ŠKODA sektoru tehničkog razvoja zadužen za brisače i sprejeve za vetrobransko staklo.

Sve je počelo u Americi

Priča o senzorima započeta je u Sjedinjenim Državama krajem 1950-ih godina. Prvi senzor za kišu ugrađen je u koncept automobil Buick LeSabre od 1951. godine. Inženjeri Cadillac-a su 1958. godine eksperimentisali sa senzorom za vodu koji je mogao da aktivira električne motore koji kontrolišu krov i prozore kabrioleta. Senzor za kišu su 1956. dodati kao dodatna opcija kod modela Chevrolet Bel Air. Kako je vreme prolazilo, senzori za kišu postajali su sve češći u automobilima, ali su dugo bili ograničeni za luksuzne automobile. Postepeno su uključeni u sve modele automobila, čak i u verzije sa standardnom opremom. SUPERB iz 2001. godine je prvi ŠKODA model koji je dobio senzor za kišu.