Moderna laboratorijska za testiranje sudara može da izvrši sve vrste testova

Moderna laboratorijska za testiranje sudara može da izvrši sve vrste testova

ŠKODA SVET

Sve veći zahtevi koji se postavljaju za bezbednost automobila čine testiranje još izazovnijim. ŠKODA ima najsavremeniju laboratoriju za testiranje sudara. Pogledajte kako izgleda.

8. 11. 2022

Testiranje sudara je prešlo dug put za pedeset godina otkako je prvi put obavljeno u Češkoj. I ŠKODA je odigrala veliku ulogu u tome. Testiranje sudara se sada sprovodi u najsavremenijoj, modernoj laboratoriji na poligonu za testiranje u Uhelnice kod Mlade Boleslav.

Laboratorija ili filmski studio? 

U hali dugoj skoro 200 metara ŠKODA može da sprovede neverovatno širok spektar testova, od frontalnih sudara u čvrste prepreke, udara kada barijera ili stub udari u bočnu stranu automobila i raznih udaraca pozadi, do čeonih sudara između dva automobila.

Sistem osvetljenja na stazi radi na 250 kW i može da osvetli automobil do 120 kilolux.

Automobili se pokreću pomoću pogonskog sistema Messring od 600 kW, koji može da ubrza dva vozila teška do 3,5 tone jedno prema drugom do brzine od 65 km/h, ili jedno vozilo do 120 km/h. U prvom slučaju je dovoljna staza od 80 metara, u drugom je potrebna cela staza.

Dok velika snaga pogonskog sistema verovatno nije veliko iznenađenje, snaga sistema osvetljenja verovatno jeste. U stvari, niz svetala koji osvetljavaju područje sudara iznad prostora za snimanje ima izlaznu snagu od 250 kW i može da generiše izlaz svetlosti do 120 kilolux na samom automobilu. Razlog za tako intenzivno osvetljenje je očigledan: kamere velike brzine zaista moraju da snime sve u najvišem mogućem kvalitetu. U svakom testu ima do dvadeset kamera na različitim pozicijama (neke iz fotogrametrijskih razloga - ove kamere prate tačke na vozilu). Sistem osvetljenja dostiže punu snagu samo kada je vozilo u pokretu, neposredno pre stvarnog sudara.

Kolica koja laboratorija za testiranje sudara koristi za simulaciju udara.

„Danas se, naravno, sve kontroliše automatski, ali kada sam počeo ovde još uvek smo imali konvencionalne bioskopske kamere i početak testa i aktivacija kamera morali su da se koordiniraju ručno. To je bio moj posao u to vreme“, kaže Rudolf Tesarek, koji je bio svedok ogromnog napretka u tehnologiji snimanja testova sudara kao zaposleni i kasnije koordinator ŠKODA laboratorije za sudare. Sam test je uvek veoma glasan. „Eksplozije vazdušnih jastuka su, naravno, najglasniji zvuk“, objašnjava Tesarek.

Rast korak po korak

ŠKODA poseduje svoju laboratoriju za testiranje sudara od 2011. godine, a češki proizvođač automobila je uložio velika sredstva u dalju opremu i razvoj. Kako su automobili rasli u veličini, tako su rasli i zahtevi testiranja na sudaru: na primer, zahtev da se mogu sudariti dva pokretna objekta jedan u drugi. Bilo je planirano proširenje laboratorije 2018. i 2019. godine, ali je većina operacija u prvobitnom delu laboratorije tekla tokom rada. Prvo probno testiranje održano je u novom delu sale 1. februara 2019. godine, nakon čega je usledilo testiranje „uživo“ u martu. 

U prvobitnoj hali smo uklonili pogonski sistem, koji je za simboličnu cenu nabavio Saobraćajni fakultet Češkog tehničkog univerziteta, dok je originalna hidraulična kočnica sada trajno u betonu“, kaže Rudolf Tesarek, opisujući sudbinu neke od originalnih tehničkih opreme laboratorije. Izgrađena je i nova laboratorija za pripremu lutki i drugi objekti, a konačni zadatak je bio objedinjavanje površine oba dela sada zajedničke sale. Postavljanje mobilne barijere pomoglo je da se ubrza priprema testova i proširi upotreba laboratorije. U 2020. godini ŠKODA Crash Laboratory je dobila prestižnu nagradu „Crash Test Laboratory of the Year“ od strane Automotive Testing Technology International. 

Uništena masa dokaza

Takođe, havarijski automobili se čuvaju, a ne rashoduju se mnogo kasnije, bilo kada izgube na aktuelnosti jer je model ušao u novu razvojnu fazu, pa je napravljena nova verzija prototipa, ili nakon predviđanog vremena za koji automobil mora biti sačuvan za potrebe homologacije (ovaj period je duži). Jednostavno rečeno, automobilska kompanija može po sopstvenom nahođenju da ukloni automobile sa svojih „radnih” testova sudara, ali automobili sa homologacionih testova moraju da se čuvaju kako bi rezultati mogli biti potvrđeni. Naravno, svi podaci prikupljeni tokom testova se takođe čuvaju – bilo da su to snimci kamere ili podaci prikupljeni od desetina senzora kojima su opremljene lutke za testiranje automobila i sudara.

Najjača buka ne dolazi od frontalnog sudara sa preprekom, već od aktiviranja vazdušnih jastuka.

Nepotrebno je reći da napredna laboratorija testira ne samo prema zahtevima homologacije, već i prema daleko zahtevnijim uslovima raznih organizacija kao što su razna NCAP udruženja (Euro, Kina, SAD?…) ili severnoamerička NHTSA. „Ovde možemo da izvedemo praktično sve zahtevne moderne testove“, kaže Tesarek.

Vrste crash testova

 
ŠKODA sprovodi brojne testove sudara u svojoj laboratoriji, većina njih tokom razvoja automobila kako bi proverila funkcionalnost njegovog dizajna. Međutim, takođe sprovodi testove za potrebe homologacije i za verifikaciju testova sudara u skladu sa parametrima Euro NCAP. Evo nekoliko primera testova koje sprovode u laboratoriji.
 
“Homologacijski“ frontalni udar od 40% širine automobila u deformabilnu prepreku pri 56 km/h (ECE propis 94)
Frontalni udar od 40% širine automobila u deformabilnu prepreku pri 64 km/h, Euro NCAP
Frontalni udar 100% širine automobila u krutu prepreku brzinom od 50 km/h sa par ženskih lutka
Testovi pri nižim brzinama da bi se potvrdio tačan prag aktiviranja vazdušnog jastuka (testovi „mora da pali“ i „bez vatre“)
Bočni udar pri 32 km/h u stub
Udar deformabilnom barijerom (kolica, 1.400 kg) u bok automobila pri 60 km/h
• Zadnji udar kolicima u automobil koji miruje pri 30, 50 ili 80 km/h, 70% pomaka